срдачна вегетеријанска кухиња
PORUČI ONLINE

Здравље је целина

Autor: Јасмина Стојановић , главнa и одговорнa уредницa магазина Сенса 

10497249_10152522551597789_1840218221215774998_oУ старој ајурведској терминологији за појам здравља користио се термин „сваста“ у преводу, целина. Наш живот јесте јединство духовног и телесног, нашег понашања и наше околине, спој тела, духа и осећања.
Оно што једете итекако има везе са тим што се досађујете на послу или сте се посвађали са колегом, колегиницом, партнером. Има везе са тим да ли вас боли неки део тела и да ли живите живот на основу принципа који нису вама блиски. Свако узајамно деловање између нас и наше околине јесте неки облик узимања хране и захтева одређено метаболисање. Ако читате књигу која вас је опчинила, водите романтичан разговор или једете омиљено воће – сваки доживљај поново упућује ваше тело у неком смеру. Јело је облик узимања и варења, али обухвата много више од хране. Што боље варите, то мање стреса доживљава ваша психофизиологија.

Срећна храна13603486_10154239863412789_735706414409746484_o
Ако размишљате о храни, не смете да заборавите на један од најважнијих разлога за узимање хране, а да то није преживљавање – постати срећан и задовољан и повећавање још пријатнијег стварања среће кроз уравнотежену физиологију. Начин исхране на Западу велику пажњу поклања ономе што уносимо у своја уста и желудац, али се врло мало брине за оно што се дешава после тога. Међутим, према ајурведи начин на који метаболишемо храну важнији је од онога што једемо. Чак је и најбоља храна бескорисна ако се добро не свари.

Срећна исхрана
Један од разлога због којих већина дијета ни режима исхране не успева јесте психолошки фактор и понашање многих појединаца. Зато је важно да спознате начин на који ваше тело размишља. Када спознате чаролију физиологије и забаву биологије, знаћете зашто чините ствари које чините и онда ћете природно неговати своје тело на начин који њему одговара и исхрана ће се уравнотежити када почнете да уочавате сигнале свог тела и научите да их поштујете. Када се једном подесите према свом унутрашњем јеловнику, без имало страха ћете моћи да идете са пријатељима у ресторан и нећете морати да се одручете хране или незадрживих жеља. Веома је важно да поштујете своје тело и препознајете његове потребе, јер покушај да се надјача тело пуким менталним деловањем и одрицањем од хранеможе бити болнији од тога да поједете нешто што можда и није најздравије на свету.

13244142_10154122849257789_6074748433782127951_o13227360_10154122850597789_3782479347070330807_o

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Антистресна исхрана
У својој књизи „Библија оптималне исхране“ Патрик Холфорд, оснивач Института за оптималну исхрану предлаже начин исхране који разбија стрес:
• избегавајте конзумирање белог хлеба, слаткиша, као и јутарњих цереалија или других намирница са шећером јер брзо-ослобађајући шећери доводе организам у стање стреса, јер стимулишу ослобађање кортизола
• конзумирајте воће, интегралне житарице, пасуљ, сочиво, коштуњаве полодве и семенке, јер споро-ослобађајући угљени хидрати обезбеђују правилно распоређивање енергије
• недавним истраживањима откривено је да конзумирање нешто беланчевина са угленим хидратима обезбеђује додатну адреналну подршку, тако што смањује подстицање кортизола. Под стресом треба јести воће комбиновано са коштуњавим плодовима, или црни пиринач са рибом.
• коштуњави плодови, семенке, пасуљ и сочиво садрже већ у себи беланчевине и угљене хидрате и зато представљају одличну антистресну исхрану.
• међу енергетски харанљиве састојке спадају витамин Б6 и цинк, који помажу инсулину у раду; витамин Б3 и хром, који су део фактора толеранције глукозе; витамини Б1, Б2, Б3, Б5, коензим Q, витамин Ц, гвожђе, бакар, магнезијум.

1557447_10153766209422789_5390858046209493845_n 10917851_10152945455677789_3743269962644043648_n

 

 

 

 

 

 

 

 

Храните тело, не емоције
Када је исхрана у питању, лично мислим да је најважније да водимо рачуна о томе да ли хранимо тело или емоције. Др Дорин Виртју, психолошкиња и клиничка терапеуткиња за поремећаје у исхрани, у књизи „Жудња за храном“ тврди да је емоционално преједање кривац за сваку гојазност, свако скретање са пута уравнотежене исхране и сваку болест везану за исхрану. Како ћете разликовати ове две глади? Ако је снажна жеља коју осећате природна и не почива на зависности, ваше тело ће вам дати знак да је задовољено и након оброка бићете сити и срећни, испуњени енергијом. То значи да сте одговорили на захтеве свог здравља. Ако ако се не осећате добро, тражите још хране, посежете за грицкалицама значи да је по среди емотивна глад. Имајте у виду да је наш стомак, наш други мозак. Како истиче др Славица Стефановић: „Ћелије стомака производе исте супстанце као и мозак, који мисли, ћелије дебелог црева… Када, дакле, кажемо: ‘Мој стомак ми каже то и то’, то треба узети потпуно дословно, јер стомак производи исте супстанце као и мислећи мозак. Стомак не познаје сумњу у себе, зато су ти ‘стомачни осећаји’ вероватно још тачнији“.
Избор ваше хране је избор који одлучује о квалитету вашег живота. Бирајте мудро, у складу са својим потребама и квалитетно, јер на крају – храна вам даје енергију, расположење и идентитет.

11037467_10153186345182789_6299947598444926992_n 13320816_10154152449622789_1314269705785572129_o