срдачна вегетеријанска кухиња
PORUČI ONLINE

sofija

Vegeterijanstvo je korak ka boljem sutra!

Autor: Marina Tarle

Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj rekao je suštinu vegetarijanstva u jednoj rečenici: “Vegetarijanstvo je kriterijum po kojem možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno“.

12346866_10153365070667862_292918358_nOsim njega, mnogi pametni ljudi kroz istoriju su bili vegetarijanci: Pitagora, Sokrat, Platon, Aristotel, Leonardo da Vinči, Njutn, Kant, Gete, Darvin, Edison, Tesla, Ajnštajn i drugi. Takvi umovi su bili daleko ispred svog vremena, pa ako su prvi shvatili da je loše ubijati druge vrste, treba im verovati.

Etika je bitan faktor u prelasku mnogih ljudi na vegetarijanstvo, tako sam i sama počela pre nekoliko godina da osvešćujem tu činjenicu i odlučila da isključim ishranu koja podrzumeva meso. Mnogo je tekstova i video materijala dostupno na internetu, o tome koliko je za naš organizam zdravije biti vegeterijanac kao i o nehumanim prcesima distribucije mesa. Svako pravi izbor sam.Tu prosto nema nejasnoća i dileme. Jedino što ljude sprečava da se osveste je ustvari neznanje suštine. Međutim, u današnje vreme moglo bi se reći da je sve više ljudi koji se bude i počinju da shvataju pogrešne postavke, kako u lancu ishrane tako i na višim suptilnijim nivoima.

Jednog dana će biti nenormalno ubijati i jesti životinje, a to će se desiti kada čovečanstvo konačno evoluira u humana bića ne samo po obliku već i po svesti.

Danas je sve lakše preći na vegterijanski način ishrane, dostupni su mnogi recepti, restorani i obroci osim što su laki za spremanje podrazumevaju u svom sadržaju sve što je neophodno za normalan rad organizma i lak vitalan život. Po svim savremenim istraživanjima vegeterijanci su daleko zdraviji u odnosu na ljude koji jedu meso, a ishrana mesom se vezuje za mnoge moderne bolesti što je još jedan od presudnih razloga zašto je dobro odreći se konzumiranja mesa. Kada bi svi ljudi prestali da jedu meso na planeti bi godišnje bilo spašeno oko 27 milajrdi životinja! A ljudska vrsta bi smanjila stopu umiranja u velikom broju procenata. Zar to nisu dovoljne brojke makar da se zamislite nad svojim odlukama ukoliko još uvek imate dilemu…

Život sam je po sebi sveta stvar na kojoj treba biti zahvalan. Na vegetarijanstvo bi trebalo gledati gledati kao na „prirodnu ishranu“ koja može spasiti čovečanstvo pre svega od nasilničkih tendencija, a to nam svima može pojedinačno i kolektivno pomoći da se vratimo u „davno izgubljeni Raj’ “ da se vratimo sebi i razbudimo saosećanje i empatiju prema svim živim bićima.

A da ne govorimo da je vegeterijanski način ishrane za ljudsko biće svakako dugovečniji. Očekivano trajanje životnog veka je duže za par godina, tako da nema više izgovora!

Ako već niste na putu zdravijeg i dugovečnijeg života, svaki je trenutak dobar da se takvom priklonite. Edukujte se, informišite se, eksperimentišite i probajte da menjate, volite sebe, volite svet oko sebe i izbor će se sam iskristalisati u vašoj svakodnevnici i postati lak i prirodan. A tako se doprinosi opštem dobru planete i krećemo se zajedno u sve većem broju ka boljem sutra!

Marina Tarle

noveperspektive.com

Vegetarijanstvo i Qi (životna energija)

Ognjen JanjićVegetarijanstvo za mene nikada nije bilo samo način ishrane, već odraz mojih uverenja i onoga što želim za ovu planetu i ljude. Ono što je meni donelo, a što bi verujem donelo i generalno svim ljudima, je to da se pojave nova viđenja sveta, puna ljubavi prema životu i drugim bićima, kao i pojačan osećaj svrsishodnosti u svakom trenutku. Budući da sam 25 godina u borilačkim veštinama, a zadnjih 10 u Tai Chi Quan-u, u kojem sam pronašao svoj poziv, vegetarijanstvo je i pri njemu odigralo ogromnu ulogu, šta više došlo je s njim.
Naime u kineskoj tradiciji, bilo borilačkoj ili zdravstvenoj (mada i te dve prožimaju jedna drugu), postoji koncept Qi-a (ći, či). Qi je u bukvalnom prevodu dah, ali njegovo značenje je životna energija. Japanci ga zovu ki, Indijci prana itd. Nebitno da li se neko bavi ovim ili sličnim veštinama, ili bilo čime drugim, sva živa bića imaju Qi! Na koji način vegetarijanstvo utiče na ovo? Na jedan veoma direktan način, a to je putem verovanja da kada ljudsko biće pojede meso, ono unosi poslednju emociju koja je životinja osetila trenutak pre smrti – strah, bes, ljutnju… Drugim rečima unosi energiju koja je oličenje svega ovoga. Dok kada jede biljke i plodove unosi energiju prirode! Samim tim Qi je bolji, jači, ima bolji protok kroz telo, što dalje znači da je osoba zdravija na svim nivoima uma, duha i tela.
Ne verujem u agresivne stavove bilo koje prirode, ali stvarno mislim da vegetarijanstvo može značajno da promeni na bolje svet jedne osobe, kao i odnose sa drugim osobama, pa na kraju i odnose prema bilo čemu u životu. Za vegetarijanstvo nisu potrebna nikakva, po meni, ideološka niti religijska uverenja, nego prosto i jednostavno moralna. Ne mora ništa umreti da bi mi živeli. Mislim da je jedina razlika između vegetarijanca, odnosno vegana, i ljudi koji jedu suprotno tome to da ovi drugi ne žele da razmisle odakle je i na koji način to meso došlo (piletina i riba su takođe meso). Jer mislim da bi dozvoljavanje te spoznaje da uđe u svest neosporno dovelo do drugačijeg shvatanja jela i života. Po Ajnštajnu vegetarijanstvo ostavlja dubok trag na našoj prirodi, i kada bi ceo svet usvojio ovaj način ishrane, ništa nam ne bi više omogućilo opstanak i promenilo sudbinu čovečanstvu. Još jedan veliki čovek, Gandi, je rekao, da po tome kako se u jednoj državi ophode prema životinjama može se videti njen progres i veličina te nacije.
Ako postoje koraci prema miru i ljubavi, vegetarijanstvo je jedan gigantski.

Ognjen Janjić, Tai Chi učitelj

www.belizdral.com

Тамарант и гуз-гуз

0011аутор: Тамара Зидар

Нисам нека куварица. Признајем. Ухватим себе често како листам кулинарске сајтове, у потрази за инспирацијом, гледам све те фотографије и помислим “па могла бих то и ја”. Као и сви они коментари испод фотографија радова модерних уметника. “Мог’о сам ово и ја да нацртам”.
Е, то је та кључна разлика између могућности и реалности. “Све смо могли ми, да је дужи био дан…” Или да смо били мало мање лењи.
Тако и ја. Имам кухињу, гомилу кухињских уређаја, апарата, две пијаце, гомилу супермаркета, профи фото опрему, а једино што могу да понудим су лоше кадриране инстаграм фотографије неспретно аранжиране хране. Осим када муж кува. Он је профи аранжер. Риспект!

Него, не кажем ја да не знам да кувам. Далеко од тога. Пратиш упутства, временом научиш како/шта и са чиме иде, мало дозволиш себи слободу и воилà – ето ручка. Слично као и кад смо у паркићу завијали сарме од песка у кестеновом лишћу и правили чорбице од траве и оних белих бобица са жбуна које сочно пукну кад их бациш на асфалт и згразиш патиком. Не знате о чему причам? Пфффф!
Читам скоро другарицу фоод блогерку, каже:
“У трећем средње сам открила да сам гурман.
Мислим, увек сам волела да једем и увек ми је било битно шта али тек када сам пар пута побегла са часа да би у Медитеранеу појела панна цотту са карамелом, и која је тада коштала као четири моје ужине, тада сам схватила шта ћу посебно обожавати да радим у животу- да једем лепе ствари.”
У средњој је врхунац мог гурманлука био пужић са сусамом и то још умакан у јогурт. А у џепу “Зека” од 5 динара, јер то су те погодности живота у граду који има Житопромет.

zeka_360Како сам се хранила – хранила сам се. Дошао је момак, па онда муж… Кад је било прилике, јели смо напољу и по ресторанима, кад није, тражили смо и вадили металне новчиће испод јастука двоседа, чепркали по џеповима зимских јакни и кували салату од кромпира.
А онда су дошла деца. Првих шест месеци – милина. Ја једем, производим и храним. Као нека мала фрабрика. Могу рећи и крава, али лепше звучи фабрика. Не морам да бринем када и како, битно је само да уносим неку храну и текућину у себе. Здраву, разуме се. Здравооо здраво, време је да се упознамо.
Радовала сам се том шестом месецу. Могу рећи зато што сам желела да видим мог малог дечака како први пут ручка праву храну, а могу и рећи зато што је то значило да и неко други, сем мене, може да га нахрани.
Прво поврће које препоручују – келераба! Шта је келераба? То је сигурно нешто у рангу пашканата, целера и тако тих чудних корен-поврћки које баба користи за кување супи. Ништа примамљиво.
Али, шта је-ту је, младунчету најбоље. Идемо у набавку келерабе.
Кажу “келераба је толико здрава и толико мало калорија има да их више потрошиш жвачући је”. Наравно, мало је стручније то било срочено. Него, хајде да је пробамо. Прво ја, па младунче.
Испоставило се да та келераба заправо и није такав баук. Укус сличан оном корену купуса око којег смо се сви борили. Шалим се, нисмо се борили, ја сам дуго била јединица и цео сам добијала за себе. То се иначе, у мом крају, зове кочан.
Пробасмо келерабу, преживесмо, идемо даље. Шаргарепу знам. Кромпир такође. Кажу може и пиринчано млеко. Како се сад па то ради?
Океј, скувам пиринач. Како? Колико? У којој шерпици? А колико дуго да га кувам? Колико воде да сипам? Да ли да га процедим? Је л кроз цедиљку за чај? Или кроз пелену? А који пиринач? Кочански, дуго зрно, бели или пак интегрални. Али има на рафу и неки басмати, па неки за рижото…
Једва се одлучих, добро се нисам кући вратила са 20 кила пиринча, од сваке врсте по једна кеса. Нисам ни знала да нам је локални маркет тако добро снабдевен.
Пола пиринчаног млека на тепиху, пола на портикли, а две капи у младунчевим устима. А ја скувала пола киле. Реко’ ко зна, можда огладни.
Следеће, пише киноа. Шта д фак је киноа? Ахааа, прастара псеудо житарица којом су се храниле Инке? Интересантно. Купим, скувам, бљутаво, горко али здравоооо. Једемо, мешамо, после пар месеци смо успели да га довољно добро замаскирамо да га у јелу и не осетимо.
Амарант. Хихи, ово мора да је супер. Као Тамарант! Просо сам умало просула кад сам га пробала, али сам схватила да се канда треба зачинити пре јела. Кус-кус сам назвала гуз-гуз и одмах ми је био занимљивији.
Након младунчеве навршене прве године, била сам прави махер. Разбацивала се фенси именима намирница као да сам из артичоке, а не из купуса рођена. Па онда мало искривим обрву ако код саговорника приметим да не знам шта је батат. Па бре, ја то знам већ… три месеца.
Током дана, успавам бебирона, а онда трк за компјутер да читам колико беше гвожђа има у блитви, а колико у нару, а да ли се кува бели и црвени кромпир.
И тако ја постадох оптерећена кева. Једна од оних којој је “само битно да дете једе”. Кекс и млеко? Ма шта ти пада на памет. Искључиво киноа из органског узгоја са пиринчаним млеком и рогачем, помешана са јабуком и две кашичице јаворовог сирупа.
Поврће стиже једном недељно, директ са органских фарми. Главица карфиола – читаво богатство. Док га ољуштим, од килограма остане 200 грама. Али то је здраво. Детету кувам оно бело, а ја ћу лишће и корење. Па шта, скупо смо га платили, да се не баци.
Онда је дошло и друго дете. Скувам мало више, они поједу мало мање… Увече пакујемо суђе у машину, каже муж “Е, остало је њиховог ручка, хоћеш да поједеш?” Нека, драги, само ти једи. Теби треба.” “Ма, ево, нисам ни ја нешто гладан, а видим има хлеб, јеси ли за сендвич можда?” “Може, а сад ћу и смоки да отворим.”
И тако деца, једу, шта ће, све здраво, а ја сочиво с’ очи не могу више да гледам, па трк инкогнито жваћем онај смоки у кухињи, али тихо, да се не чује да крцка. После мало исперем уста, да не миришем баш на грех.
IMG_7822
Прошло је пет година од тада. Како су ми деца? Одлично, хвала на питању. Једу и киное и блитве и спанаће и батате… Некад се истрипују да је црвено поврће љуто па га бојкотују месец дана, али после се ресетују па поново једу.
Здрава су? Јесу, да куцнем у дрво. Трче, јурцају, падају, саплићу се, штрокају… Понекад слинаве, кашљу, али брзо прође. Кажу, све је то нормално.
Шта су вечерали? Ма нашли неку плазму од пре пар дана у кеси испод стола, а и појели сву шећерну декорацију са торте на дечјем рођендану малопре.
Па шта, не морају ваљда свако вече да једу?!

Када не кувам, ја зовем ТикаТака 🙂

 

www.tamarazidar.com  www.geravodeli.com

Кетеринг

ДОСТАВА РУЧКА НА АДРЕСУ СВАКОГ РАДНОГ ДАНА ИЗМЕЂУ 12 И 16 ЧАСОВА; поруџбине примамо до 10х

ПОЗОВИТЕ
061 244 09 55