srdačna vegeterijanska kuhinja
PORUČI ONLINE

sofija

Četvrtak 13. 12. 2018.

* Kari čorba od kelja i đumbira – 180 RSD
* Osnovni obrok – 580 RSD
~ Kinoa burgeri sa blitvom i kukuruzom
~ Zapečena bundeva sa ruzmarinom
~ Crveni i zeleni humus
~ Salata

* Falafel obrok – 580 RSD
~ Falafel u integralnoj tortilji, humus, velika salata, jogurt – tahini preliv

* Tortilja – 400 RSD
~ Zeleni burito – brokoli, leblebije. pirinač, ćimićuri salsa
~ Salata

Petak 14. 12. 2018.

* Krem čorba od mešanog povrća – 180 RSD
* Osnovni obrok – 580 RSD
~ Zapečene suve paprike punjene pasuljem
~ Domaći ražani hleb sa semenkama
~ Crveni pikantni sos
~ Salata

* TikaTaka Lazanja – 400 RSD
~ Lazanja sa bundevom i grilovanim ljubičastim kupusom
~ Salata

* Falafel obrok – 580 RSD
~ Falafel u integralnoj tortilji, humus, velika salata, jogurt – tahini preliv

* Poslastica – 150 RSD
~ Čoko mafini sa suvim šljivama

Vegeterijanstvo je korak ka boljem sutra!

Autor: Marina Tarle

Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj rekao je suštinu vegetarijanstva u jednoj rečenici: “Vegetarijanstvo je kriterijum po kojem možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno“.

12346866_10153365070667862_292918358_nOsim njega, mnogi pametni ljudi kroz istoriju su bili vegetarijanci: Pitagora, Sokrat, Platon, Aristotel, Leonardo da Vinči, Njutn, Kant, Gete, Darvin, Edison, Tesla, Ajnštajn i drugi. Takvi umovi su bili daleko ispred svog vremena, pa ako su prvi shvatili da je loše ubijati druge vrste, treba im verovati.

Etika je bitan faktor u prelasku mnogih ljudi na vegetarijanstvo, tako sam i sama počela pre nekoliko godina da osvešćujem tu činjenicu i odlučila da isključim ishranu koja podrzumeva meso. Mnogo je tekstova i video materijala dostupno na internetu, o tome koliko je za naš organizam zdravije biti vegeterijanac kao i o nehumanim prcesima distribucije mesa. Svako pravi izbor sam.Tu prosto nema nejasnoća i dileme. Jedino što ljude sprečava da se osveste je ustvari neznanje suštine. Međutim, u današnje vreme moglo bi se reći da je sve više ljudi koji se bude i počinju da shvataju pogrešne postavke, kako u lancu ishrane tako i na višim suptilnijim nivoima.

Jednog dana će biti nenormalno ubijati i jesti životinje, a to će se desiti kada čovečanstvo konačno evoluira u humana bića ne samo po obliku već i po svesti.

Danas je sve lakše preći na vegterijanski način ishrane, dostupni su mnogi recepti, restorani i obroci osim što su laki za spremanje podrazumevaju u svom sadržaju sve što je neophodno za normalan rad organizma i lak vitalan život. Po svim savremenim istraživanjima vegeterijanci su daleko zdraviji u odnosu na ljude koji jedu meso, a ishrana mesom se vezuje za mnoge moderne bolesti što je još jedan od presudnih razloga zašto je dobro odreći se konzumiranja mesa. Kada bi svi ljudi prestali da jedu meso na planeti bi godišnje bilo spašeno oko 27 milajrdi životinja! A ljudska vrsta bi smanjila stopu umiranja u velikom broju procenata. Zar to nisu dovoljne brojke makar da se zamislite nad svojim odlukama ukoliko još uvek imate dilemu…

Život sam je po sebi sveta stvar na kojoj treba biti zahvalan. Na vegetarijanstvo bi trebalo gledati gledati kao na „prirodnu ishranu“ koja može spasiti čovečanstvo pre svega od nasilničkih tendencija, a to nam svima može pojedinačno i kolektivno pomoći da se vratimo u „davno izgubljeni Raj’ “ da se vratimo sebi i razbudimo saosećanje i empatiju prema svim živim bićima.

A da ne govorimo da je vegeterijanski način ishrane za ljudsko biće svakako dugovečniji. Očekivano trajanje životnog veka je duže za par godina, tako da nema više izgovora!

Ako već niste na putu zdravijeg i dugovečnijeg života, svaki je trenutak dobar da se takvom priklonite. Edukujte se, informišite se, eksperimentišite i probajte da menjate, volite sebe, volite svet oko sebe i izbor će se sam iskristalisati u vašoj svakodnevnici i postati lak i prirodan. A tako se doprinosi opštem dobru planete i krećemo se zajedno u sve većem broju ka boljem sutra!

Marina Tarle

noveperspektive.com

Vegetarijanstvo i Qi (životna energija)

Ognjen JanjićVegetarijanstvo za mene nikada nije bilo samo način ishrane, već odraz mojih uverenja i onoga što želim za ovu planetu i ljude. Ono što je meni donelo, a što bi verujem donelo i generalno svim ljudima, je to da se pojave nova viđenja sveta, puna ljubavi prema životu i drugim bićima, kao i pojačan osećaj svrsishodnosti u svakom trenutku. Budući da sam 25 godina u borilačkim veštinama, a zadnjih 10 u Tai Chi Quan-u, u kojem sam pronašao svoj poziv, vegetarijanstvo je i pri njemu odigralo ogromnu ulogu, šta više došlo je s njim.
Naime u kineskoj tradiciji, bilo borilačkoj ili zdravstvenoj (mada i te dve prožimaju jedna drugu), postoji koncept Qi-a (ći, či). Qi je u bukvalnom prevodu dah, ali njegovo značenje je životna energija. Japanci ga zovu ki, Indijci prana itd. Nebitno da li se neko bavi ovim ili sličnim veštinama, ili bilo čime drugim, sva živa bića imaju Qi! Na koji način vegetarijanstvo utiče na ovo? Na jedan veoma direktan način, a to je putem verovanja da kada ljudsko biće pojede meso, ono unosi poslednju emociju koja je životinja osetila trenutak pre smrti – strah, bes, ljutnju… Drugim rečima unosi energiju koja je oličenje svega ovoga. Dok kada jede biljke i plodove unosi energiju prirode! Samim tim Qi je bolji, jači, ima bolji protok kroz telo, što dalje znači da je osoba zdravija na svim nivoima uma, duha i tela.
Ne verujem u agresivne stavove bilo koje prirode, ali stvarno mislim da vegetarijanstvo može značajno da promeni na bolje svet jedne osobe, kao i odnose sa drugim osobama, pa na kraju i odnose prema bilo čemu u životu. Za vegetarijanstvo nisu potrebna nikakva, po meni, ideološka niti religijska uverenja, nego prosto i jednostavno moralna. Ne mora ništa umreti da bi mi živeli. Mislim da je jedina razlika između vegetarijanca, odnosno vegana, i ljudi koji jedu suprotno tome to da ovi drugi ne žele da razmisle odakle je i na koji način to meso došlo (piletina i riba su takođe meso). Jer mislim da bi dozvoljavanje te spoznaje da uđe u svest neosporno dovelo do drugačijeg shvatanja jela i života. Po Ajnštajnu vegetarijanstvo ostavlja dubok trag na našoj prirodi, i kada bi ceo svet usvojio ovaj način ishrane, ništa nam ne bi više omogućilo opstanak i promenilo sudbinu čovečanstvu. Još jedan veliki čovek, Gandi, je rekao, da po tome kako se u jednoj državi ophode prema životinjama može se videti njen progres i veličina te nacije.
Ako postoje koraci prema miru i ljubavi, vegetarijanstvo je jedan gigantski.

Ognjen Janjić, Tai Chi učitelj

www.belizdral.com

Tamarant i guz-guz

0011autor: Tamara Zidar

Nisam neka kuvarica. Priznajem. Uhvatim sebe često kako listam kulinarske sajtove, u potrazi za inspiracijom, gledam sve te fotografije i pomislim “pa mogla bih to i ja”. Kao i svi oni komentari ispod fotografija radova modernih umetnika. “Mog’o sam ovo i ja da nacrtam”.
E, to je ta ključna razlika između mogućnosti i realnosti. “Sve smo mogli mi, da je duži bio dan…” Ili da smo bili malo manje lenji.
Tako i ja. Imam kuhinju, gomilu kuhinjskih uređaja, aparata, dve pijace, gomilu supermarketa, profi foto opremu, a jedino što mogu da ponudim su loše kadrirane instagram fotografije nespretno aranžirane hrane. Osim kada muž kuva. On je profi aranžer. Rispekt!

Nego, ne kažem ja da ne znam da kuvam. Daleko od toga. Pratiš uputstva, vremenom naučiš kako/šta i sa čime ide, malo dozvoliš sebi slobodu i voilà – eto ručka. Slično kao i kad smo u parkiću zavijali sarme od peska u kestenovom lišću i pravili čorbice od trave i onih belih bobica sa žbuna koje sočno puknu kad ih baciš na asfalt i zgraziš patikom. Ne znate o čemu pričam? Pffff!
Čitam skoro drugaricu food blogerku, kaže:
“U trećem srednje sam otkrila da sam gurman.
Mislim, uvek sam volela da jedem i uvek mi je bilo bitno šta ali tek kada sam par puta pobegla sa časa da bi u Mediteraneu pojela panna cottu sa karamelom, i koja je tada koštala kao četiri moje užine, tada sam shvatila šta ću posebno obožavati da radim u životu- da jedem lepe stvari.”
U srednjoj je vrhunac mog gurmanluka bio pužić sa susamom i to još umakan u jogurt. A u džepu “Zeka” od 5 dinara, jer to su te pogodnosti života u gradu koji ima Žitopromet.

zeka_360Kako sam se hranila – hranila sam se. Došao je momak, pa onda muž… Kad je bilo prilike, jeli smo napolju i po restoranima, kad nije, tražili smo i vadili metalne novčiće ispod jastuka dvoseda, čeprkali po džepovima zimskih jakni i kuvali salatu od krompira.
A onda su došla deca. Prvih šest meseci – milina. Ja jedem, proizvodim i hranim. Kao neka mala frabrika. Mogu reći i krava, ali lepše zvuči fabrika. Ne moram da brinem kada i kako, bitno je samo da unosim neku hranu i tekućinu u sebe. Zdravu, razume se. Zdravooo zdravo, vreme je da se upoznamo.
Radovala sam se tom šestom mesecu. Mogu reći zato što sam želela da vidim mog malog dečaka kako prvi put ručka pravu hranu, a mogu i reći zato što je to značilo da i neko drugi, sem mene, može da ga nahrani.
Prvo povrće koje preporučuju – keleraba! Šta je keleraba? To je sigurno nešto u rangu paškanata, celera i tako tih čudnih koren-povrćki koje baba koristi za kuvanje supi. Ništa primamljivo.
Ali, šta je-tu je, mladunčetu najbolje. Idemo u nabavku kelerabe.
Kažu “keleraba je toliko zdrava i toliko malo kalorija ima da ih više potrošiš žvačući je”. Naravno, malo je stručnije to bilo sročeno. Nego, hajde da je probamo. Prvo ja, pa mladunče.
Ispostavilo se da ta keleraba zapravo i nije takav bauk. Ukus sličan onom korenu kupusa oko kojeg smo se svi borili. Šalim se, nismo se borili, ja sam dugo bila jedinica i ceo sam dobijala za sebe. To se inače, u mom kraju, zove kočan.
Probasmo kelerabu, preživesmo, idemo dalje. Šargarepu znam. Krompir takođe. Kažu može i pirinčano mleko. Kako se sad pa to radi?
Okej, skuvam pirinač. Kako? Koliko? U kojoj šerpici? A koliko dugo da ga kuvam? Koliko vode da sipam? Da li da ga procedim? Je l kroz cediljku za čaj? Ili kroz pelenu? A koji pirinač? Kočanski, dugo zrno, beli ili pak integralni. Ali ima na rafu i neki basmati, pa neki za rižoto…
Jedva se odlučih, dobro se nisam kući vratila sa 20 kila pirinča, od svake vrste po jedna kesa. Nisam ni znala da nam je lokalni market tako dobro snabdeven.
Pola pirinčanog mleka na tepihu, pola na portikli, a dve kapi u mladunčevim ustima. A ja skuvala pola kile. Reko’ ko zna, možda ogladni.
Sledeće, piše kinoa. Šta d fak je kinoa? Ahaaa, prastara pseudo žitarica kojom su se hranile Inke? Interesantno. Kupim, skuvam, bljutavo, gorko ali zdravoooo. Jedemo, mešamo, posle par meseci smo uspeli da ga dovoljno dobro zamaskiramo da ga u jelu i ne osetimo.
Amarant. Hihi, ovo mora da je super. Kao Tamarant! Proso sam umalo prosula kad sam ga probala, ali sam shvatila da se kanda treba začiniti pre jela. Kus-kus sam nazvala guz-guz i odmah mi je bio zanimljiviji.
Nakon mladunčeve navršene prve godine, bila sam pravi maher. Razbacivala se fensi imenima namirnica kao da sam iz artičoke, a ne iz kupusa rođena. Pa onda malo iskrivim obrvu ako kod sagovornika primetim da ne znam šta je batat. Pa bre, ja to znam već… tri meseca.
Tokom dana, uspavam bebirona, a onda trk za kompjuter da čitam koliko beše gvožđa ima u blitvi, a koliko u naru, a da li se kuva beli i crveni krompir.
I tako ja postadoh opterećena keva. Jedna od onih kojoj je “samo bitno da dete jede”. Keks i mleko? Ma šta ti pada na pamet. Isključivo kinoa iz organskog uzgoja sa pirinčanim mlekom i rogačem, pomešana sa jabukom i dve kašičice javorovog sirupa.
Povrće stiže jednom nedeljno, direkt sa organskih farmi. Glavica karfiola – čitavo bogatstvo. Dok ga oljuštim, od kilograma ostane 200 grama. Ali to je zdravo. Detetu kuvam ono belo, a ja ću lišće i korenje. Pa šta, skupo smo ga platili, da se ne baci.
Onda je došlo i drugo dete. Skuvam malo više, oni pojedu malo manje… Uveče pakujemo suđe u mašinu, kaže muž “E, ostalo je njihovog ručka, hoćeš da pojedeš?” Neka, dragi, samo ti jedi. Tebi treba.” “Ma, evo, nisam ni ja nešto gladan, a vidim ima hleb, jesi li za sendvič možda?” “Može, a sad ću i smoki da otvorim.”
I tako deca, jedu, šta će, sve zdravo, a ja sočivo s’ oči ne mogu više da gledam, pa trk inkognito žvaćem onaj smoki u kuhinji, ali tiho, da se ne čuje da krcka. Posle malo isperem usta, da ne mirišem baš na greh.
IMG_7822
Prošlo je pet godina od tada. Kako su mi deca? Odlično, hvala na pitanju. Jedu i kinoe i blitve i spanaće i batate… Nekad se istripuju da je crveno povrće ljuto pa ga bojkotuju mesec dana, ali posle se resetuju pa ponovo jedu.
Zdrava su? Jesu, da kucnem u drvo. Trče, jurcaju, padaju, sapliću se, štrokaju… Ponekad slinave, kašlju, ali brzo prođe. Kažu, sve je to normalno.
Šta su večerali? Ma našli neku plazmu od pre par dana u kesi ispod stola, a i pojeli svu šećernu dekoraciju sa torte na dečjem rođendanu malopre.
Pa šta, ne moraju valjda svako veče da jedu?!

Kada ne kuvam, ja zovem TikaTaka 🙂

 

www.tamarazidar.com  www.geravodeli.com